Verovatno ste ovih dana imali prilike da se naslušate o turističkoj poseti jedne grupe građana sajmu u Lajpcigu i shvatite kako naša zemlja Srbija među šljivama ima dosta toga da ponudi nebeskoj Evropi. Ipak, pre ove posete, momci iz Betona uvežbavali su se na jednom drugom sajmu, u Sofiji, i ta proba se pokazala više nego uspešnom o čemu možete čitati i ovde. Doduše, sudeći po tekstu objavljenom u to vreme, drug Saša Ćirić ima poteškoća sa razlikovanjem Zvonka Karanovića od Dena Brauna i Mocart kugle od Da Vinčijevog koda, ali baš kao u svakom slučaju betonskih problema sa činjenicama, i tu je za sve kriv neko drugi. Samo, da vidimo ko? Možda Srebrni Letač? Ili Izgubljeni gost? Cenim ga da će više svetla na celu situaciju baciti ovaj transkript telefonskog razgovora između dva ključna čoveka Betona, napravljen od strane Službe, a dostavljen meni, kao poruka u boci Stomaklije.

HARMONICA BROTHERS
Sofijska verzija

ILIĆ: Jesi bio u Sofiji?

ĆIRIĆ: Jesam.

ILIĆ: I kako je bilo?

ĆIRIĆ: Onako, 'ladno... al standard, jebi ga.

ILIĆ: Jesi uspeo nešto da izbunariš za nas?

ĆIRIĆ: Majok, zalepili se oko onog Pantića, ne daju mu da diše.

ILIĆ: Čekaj, bre, jesmo li lepo rekli da je Bugarska sad na redu? Ako smo uspeli da postanemo veći Evropejci od Evropljana, veći Muslimani od Muslimana i veći Hrvati od Hrvata, što ne bi sad bili veći Bugari od Bugara?

ĆIRIĆ: Ma neće ni da čuju.

ILIĆ: Jesi li im pominjao Srebrenicu?

ĆIRIĆ: Jesam.

ILIĆ: A Vukovar?

ĆIRIĆ: Jesam.

ILIĆ: A gladnu decu Etiopije?

ĆIRIĆ: I to.

ILIĆ: Bre, majku, što onaj Ratko Mladić nije šutnuo neku granatu u pravcu Sofije... Makar i školsku. Sad bi imali na šta da ih ložimo. A što im nisi pomenuo Slivnicu?

ĆIRIĆ: U toj bici su pobedili Bugari.

ILIĆ: E, jebo ih ja, baš su našli kad će da pobede... Pa ima valjda nega bitka u kojoj su izgubili?

ĆIRIĆ: Ima. Bitka kod Velbužda.

ILIĆ: Super! Jesi igrao na tu kartu?

ĆIRIĆ: Jesam.

ILIĆ: I? Šta su ti rekli?

ĆIRIĆ: Da je to bilo u srednjem veku i da je Stefan Dečanski trajno nedostupan Haškom tribulanu.

ILIĆ: E, baš nemamo sreće... Da ti pravo kažem, Saša, grdno si me razočarao. Mogao si to bolje da odradiš. Znao sam ja da posle onog prošlogodišnjeg incidenta u Plovdivu ne treba opet da te šaljemo u Bugarsku...

ĆIRIĆ: Kog incidenta?

ILIĆ: Pa, ono, kada ti je ispred njihove biblioteke prišla izvesna dama i pitala Iskaš li da ti ga puhnam? a ti si mislio da je to neka njihova mlada i perspektivna pesnikinja.

ĆIRIĆ: Zvučalo je kao da mi recituje svoju poeziju.

ILIĆ: I nije ti ništa bilo sumnjivo kad je pomenula Dupenje?

ĆIRIĆ: Mislio sam da je to naslov njene zbirke pesama!

ILIĆ: E, moj Ćiriću, jak si mi ti operativac na terenu kad ne znaš da razlikuješ kuravu od poetese.

Vesela atmosfera na štandu Betona

ĆIRIĆ: Jes, ti će da mi kažeš... bar nisam pokrenuo kampanju za zabranu Jagodinskog piva jer se na njegovoj etiketi nalazi četnik.

ILIĆ: Šta hoćeš da kažeš? Da je to bila greška? Pa kako nije četnik? Je l' ima šubaru? Ima! Je l' pije pivo? Pije! Je l' ga svi zovu Čiča? Zovu ga! Koji ti dokazi više trebaju?

ĆIRIĆ: Nema bradu.

ILIĆ: Molim?

ĆIRIĆ: Nema bradu. Kakav je to četnik bez brade?

ILIĆ: Pa, dobro... ima brkove!

ĆIRIĆ: To nije isto. Četnik mora da ima bradu. Tako su nas učili na seminaru u Heslinkiju. Sećaš se šta je po tom pitanju rekla Sonja Biserko? Osnovno obeležje četništva je brada, šubara i pivski zadah. Taj tvoj Čiča je ispunjavao samo dva uslova.

ILIĆ: Ma nemoj? Ti će da mi kažeš? Otišao si u Sofiju a ne znaš da bekneš dve reči na bugarskom. Što ih bar nisi zamajavao i pričao po piroćanski?

ĆIRIĆ: Ja sam taj dijalekat zaboravio. Ostao je iza mostova koje sam zapalio.

ILIĆ: Kako to?

ĆIRIĆ: Probaj ti da budeš voditelj na Radiju Beograd a da zvučiš kao Srećko Šojić.

ILIĆ: Dobro, to ti dajem za pravo, al dobio si od sekretarijata onaj priručnik. Ima tu lepih vežbi. Evo, ponavljaj za mnom: Ćući ćavka na ćeremidu, ćelav, ćosav i ćaknut će glasaju za Ćedu Jovanovića... Vidiš? Uopšte nije teško! Mogao si to da provežbaš pred polazak u Sofiju, onda tamo da im složiš priču kako si pobegao iz Pirota u Beograd pred progonima zatucane šovinističke sredine i da to argumentuješ činjenicom da znaš napamet sve pesme Miroslava Ilića samo zato što mu je kum Hristo Stoičkov... Onda malo cugnete i zapevate Op, Jano, Jano, ubava si Jano - i gotova stvar...

ĆIRIĆ: Jes, vala. Još kad bi to bila Miroslavova pesma. To je obrada stare Tozovčeve pesme.

ILIĆ: Stvarno? E, jebi ga... ništa... onda im pevaj Devojku iz grada, to uvek pali.

ĆIRIĆ: Ma batali to. Šta ćemo sad?

ILIĆ: Pa, pošto je pukla stvar sa Sofijom, koji nam je tu najbliži veliki grad?

ĆIRIĆ: Niš.

ILIĆ: Pa kako ćemo tamo pored onog Stojiljkovića?

ĆIRIĆ: Možemo da ga diskreditujemo kao fašistu. To je stari, oproban sistem.

ILIĆ: A kako, leba ti, misliš to da uradiš čoveku čiji rođeni deda je bio zatočenik nacističkog logora?

ĆIRIĆ: Lepo, video sam ga kako nosi majicu sa natpisom NEW ORDER. To je sigurno nešto nacističko. Znaš ono: novi poredak, krv i tlo...

ILIĆ: Tupsone. New Order je rok bend iz Mančestera!

ĆIRIĆ: Stvarno? Malog ili velikog?

ILIĆ: Engleskog Mančestera. Jes, vala ima baš lepo da prikažeš fašistom nekog ko je uslikan da nosi majicu benda koji je napravio jednu od queer himni.

ĆIRIĆ: Šta ćemo onda?

ILIĆ: Ništa. Da batalimo mi taj Niš. Imam dobru opciju za Lajpcig. Samo još da iskopam onu staru stričevu skaru na ćumur. Pare ima da namlatimo.

ĆIRIĆ: Ta ti je dobra. Al' molim te, ovaj put da dobro uvežbaš Krca, krca nova kola... Znaš koliko naši gastarbajteri vole tu pesmu.

ILIĆ: Ne beri gajle, ima da je pevam ko Pavaroti Oj, Moravo. A jesi li ti uvežbao onu novu stvar?

ĆIRIĆ: Naravno.

ILIĆ: Aj, da probamo, ovako - ad hok. Je'n, dva, tri...

ĆIRIĆ I ILIĆ (pevaju, višeglasje): Mali mrav, mali mrav, u njeg' ima mesooooooooo...

nastaviće se

---------------

Kao što znate, drugovi iz Betona posetili su sajam u Lajpcigu ali je propaganda sila mraka i bezumlja potpuno krivo izvestila domaću javnost o ovom velikom uspehu na polju kulture i ugostiteljstva tako da su se tu i tamo mogle čuti priče o tobožnjem neuspehu maldih Betonaca. Istina je, naravno, sasvim drugačija, Beton je imao instaliranu tezgu na sred Sajma gde je kulture večito gladna nemačka javnost imala prilike da proba čuvene literarne specijalitete kao što su peglana kobasica, pirotske mekike i jagodinsko staro babino pivo... Pored toga, harmonikaški duet Ćiri-Ilić imao je prilike da nastupi u renomiranoj diksoteci "Kozara 2000" u Lajpcigu (ulica Druge proleterske Princ Eugen divizije br. 13) gde su sem uobičajenog repertoara u kome su dominirala kola Mirka Kodića, Megera, Paleta i Meneke i Bata Kande publici odsvirali i par udarničkih pesmica poput: "Ja sam, majko, komunista", "Slobo, Slobodo", "Crven cvetić ja nosim u kosi", "Fa, fa, fa, fašista nemoj biti ti (Tribute to Plavi Orkestar)", "Mala legla, 'oće da se pegla"...

O tome kako je sve ovo izgledalo čitajte sledeće nedelje u specijalu:

Rimtusi kitu - Betonska zapadnoevropska turneja "Oranje 2010."

LAJPCIG, SNAJKE, LAJPCIG...